H&M Belgrade - New in!

Share

Kao što već znate, sinoć je u Delta city-ju otvoren prvi H&M u Srbiji. Nije me mrzelo da pređem 440 km kako bih prisustvovala otvaranju omiljene prodavnice (još jedna dobra strana je veselo putovanje sa mamom, tatom i sestrom koje se ne propušta!). Kako je na pozivnici pisalo da povedemo "fashion loving friend-a", društvo mi je pravila Sofija. Otvaranju je prisustvovalo oko 700 ljudi, iako je meni delovalo kao da ih je bilo minimum 2000. Ovo veče je (mogla sam to da pretpostavim i po pozivnici) uključivalo crveni tepih (zaobišla u širokom luku, ne volim takav način eksponiranja), šampanjac, predivne momke i devojke koji su služili razne vrste posluženja i, naravno, sjajnu kupovinu... Iako sam ponela fotoaparat sa namerom da fotogorafišem zanimljive detalje za blog, gužva i vrućina me nisu činile raspoloženom za to. Sa sestrom sam razgledala i isprobavala garderobu čitava tri sata. Ovo je ujedno bila prilika da sretnem neke od blogerki koje do sada nisam lično upoznala, kao i da se ponovo vidim sa nekima koje već poznajem. Pozdrav za sve njih :)

Radnja koja se prostire na 2200 kvadratnih metara ostaviće vas bez daha u trenutku. 
Zvanično otvaranje biće sutra, 29. avgusta u 11h. Prvih trista ljudi koji budu stajali u redu na otvaranju dobiće poklon karticu u vrednosti od 1500 dinara. A za svoj omiljeni artikal svi će dobiti i 20% popusta. 
Neka šoping počne!!!
P.S. Hvala H&M-u na pozivu i svaka čast na organizaciji.

Pošto nemam fotografije sa samog događaja, evo šta sam nosila:

Sve (sandale, majica, pantalone i prsten) - H&M, tašna - tAŠna by Ana Šurdilović

A evo šta smo Sofija i ja sinoć pazarile:

 
 Na kraju smo svi dobili poklon:

A vi, hoćete li ići na otvaranje sutra?

Share

Anita mei!

Share

Iako do pre dve godine nisam mogla ni da sanjam da ću se upustiti u svet konaca, materijala, krojeva, šnitova, život je za mene imao druge planove. Sada se razumem u postave, štepove i sve ono što čini krojački svet. Kao što većina vas zna, svoje tašnice ne šijem sama, za taj deo posla je zadužena moja divna šnajderka, ali imam u planu da naučim i da se usavršavam.
Skoro sam na internetu nabasala na magazin koji će zanimati sve vas koji se iz posla, ili hobija, bavite šićem. 
Anita mei je prvi besplatni kreativni magazin o krojenju i šivenju u Srbiji. Do sada su izašla četiri broja, a magazin je okupio brojne čitaoce iz regiona. Sastav koji radi u magazinu broji četiri mlade devojke različitih profesija. Tu je Maja Urošević, koja dolazi iz sveta tehnike, Aleksandra Gavrilović, diplomirani novinar, grafički dizajner Bojana Urošević i biohemičar i pisac Bojana Draganić. 


Ove devojke objašnjavaju da je magazin napravljen poput "skrepbuka", odnosno svaštare u kojoj sakupljaju različite korisne informacije, savete, trikove i zanimljivosti iz sveta krojenja i šivenja.

"Kada otvorite Anita Mei magazin možete videti jednostavne krojeve za suknje, košulje, haljine, koje svaka devojka, žena pa čak i muškarac mogu sami sašiti. Tu su i pisma sa puta od naše prijateljice Lole, recepti prepisani od komšinica i prijateljica, zanimljive informacije i saveti o biljkama koje se mogu uzgajati kod kuće i u stanu. Naši čitaoci u magazinu mogu pročitati i preporuke za knjige i filmove. U suštini Anita Mei magazin sadrži sve ono što je neophodno jednom domaćinstvu“, pričaju članice tima.

Anita Mei pored mnoštva različitih rubrika obiluje fotografijama, ilustracijama koje pomažu čitaocima da vizuelnim putem nauče nesto o krojenju i šivenju  i da u jednom trenutku i sami pokušaju da sašiju nešto.

"Anita Mei namerno obiluje fotografijama i ilustracijama, jer smatramo da je kod krojenja i šivenja najvažniji vizuelni utisak. Upravo tim ilustracijama i fotografijama želimo da podstaknemo naše čitaoce da sednu za mašinu i naprave svoju prvu suknju, pantalone ili neki ukrasni predmet. Uz naše ilustracije, dovoljno je samo da bacite pogled na ekran i da se uverite da li ste dobro uradili kroj, i nastavljate dalje", za blog Ana on heels govore četiri kreativne devojke.

Ukoliko volite da šijete, ili imate motivaciju da to naučite, toplo vam preporučujem da prelistate magazin Anita mei. Jer, što je najbolje od svega, ne samo da je poučan, već je i potpuno besplatan.

www.anitamei.blogspot.com

www.facebook.com/anitamei.magazin

www.anitameimagazin.com

Share

One word - Ohrid!

Share

Ohrid leči sve. Psihičke i fizičke boli, apsolutno sve. To je grad u kome sam provela veliki deo detinjstva i koji za mene predstavlja drugi dom. Onog trenutka kada prođem pozdravnu tablu i zakoračim na sveto ohridsko tlo, svaki problem ostaje iza mene. Svako ko je jednom posetio ovo čarobno mesto, zna o čemu govorim. Sedam dana je jako mali period za mene koja sam tamo provodila svako leto, od prvog do poslednjeg dana raspusta. Samo ja znam kako sam se osećala, kada smo posle deset godina prodali stan i mahali komšijama koji su nas uz svečanu večeru dostojanstveno ispratili. Uzalud su mama i tata tešili sestru i mene da ćemo dolaziti svake godine i da se ništa neće promeniti. Nakon toga u Ohrid sam došla posle dugih sedam godina. To je bilo u leto 2005. godine. Drugarice sa kojima sam odrasla jedva sam prepoznala, ali starim nitima nije trebalo mnogo da se ponovo spoje. Tada sam se zarekla da Ohrid više nikada neću ostavljati da me toliko dugo čeka. 
Ove godine posetili smo ga u povećanom sastavu. Ovaj romantični gradić preporučujem svim zaljubljenim parovima, žalosno je ne podeliti ga sa onima koje volite. Duge šetnje po keju, romantične večere u kafanicama na obali, noćni obilazak crkve Sv. Jovan Kaneo sa koje se vidi celo jezero... To zausta ne smete propustiti. 
Jeste li nekada posetili Ohrid? Kakve su vaše impresije?
Ohrid gi leči site bolki. Psihički, fizički, apsolutno se. Toa e gradot vo koj go pominav golemiot del na moeto detstvo i tamu se čuvstvuvam kako doma. Onoj moment koga ke ja pominam tablata so pozdrav i koga ke kročam na sveta ohridska zemja, sekoj problem ostanuva zad mene. Sekoj koj go posetil Ohrid makar i ednaš znae što zboruvam. Sedum dena e mnogu mal period za nekoj kako mene, što go pominuvaše sekoe leto vo gradot na Ohridsko ezero. Samo jas znam kako mi beše koga posle 10 godini prodadovme stanot koj imavme tamu. Site komšii se sobraa pred zgrada i ne ispratija so solzite vo očite. Vetuvanja na mamo i tato deka ke se vratime slednata godina i deka ništo nema da se smeni ne mi bea dovolni. Znaev deka nikogaš poveke nema da bide isto. I navistina, vo Ohrid dojdov posle dolgi 7 godini. Drugarkite koi gi imam tamo edvaj gi poznav, ama ni trebaše samo malce vreme pak da se spoime i da se čuvstvuvame kako nikogaš da ne bevme razdvoeni. Togaš si kažav sebesi deka nikogaš poveke nema da go ostavam Ohrid tolku mnogu da me čeka. Ovaa godina bev vo pogolem sostav. Ova romantično gradče go preporačuvam na site vljubeni parovi, žalno e da ne go spodelite so onoj koj go sakate. Dolgi prošetki po kejot, romantični večeri vo kafani na ezero, nokna poseta na Sv. Jovan Kaneo od kade se gleda celoto ezero... Ovaa ne smete da go propustite. 

Share